U ovim vremenima i okolnostima malo toga lepog može da se kaže o našem fudbalu. Ipak, neću se baviti kritikom onoga što svi vide, jer to rade ostali novinari, nego nečim što mi već nedeljama i mesecima bode oči, i to ne samo meni. Nije u pitanju nikakva afera, nego nešto baš lepo. Nećete verovati, ali i tako nešto postoji u ovom srpskom fudbalu.
 |
| FOTO: Starsport |
Partizan. To mi bode oči, to je nešto lepo, ako ne i jedino lepo u domaćem loptanju. Nekako iz potaje krenuvši još jesenas iz debele senke, Partizan je napravio svojevrsno fudbalsko čudo koje još uvek traje. Napravio je seriju od 16 uzastopnih pobeda, uz gol razliku 45:2! Poslednjih pet utakmica (četiri u prvenstvu i jedna u Kupu) crno-beli su dobili uz gol razliku 20:0! U ovoj 2021. godini, a sad je već sredina marta, primili su u svim takmičenjima samo jedan jedini gol!
Ova lista može biti još impresivnija posle utakmice Partizan – Zlatibor koja se igra u ponedeljak uveče.
Trener Aleksandar Stanojević je preuzeo tim 1. septembra prošle godine i početak nije bio baš obećavajući. Jedva su u prvenstvu pobeđeni Rad, Zlatibor i Bačka, a onda su sledile dve nerešene utakmice – sa Crvenom zvezdom i Metalcem. I onda poraz od Radničkog u Nišu 26. oktobra 2020. Taj datum treba zapamtiti jer je to poslednja utakmica na kojoj Partizan nije pobedio. Sledi ovaj niz od 16 vezanih uspeha.
Period adaptacije Stanojevića, i igrača na njega, relativno je kratko trajao. Te dve nerešene i jedan poraz su malo u odnosu na ono što se očekivalo i na šta je Partizan ličio početkom septembra. Prvo što je Stanojević uradio bilo je da istrpi unapred ugovorenu prodaju nekih fudbalera, kao i da uklopi u tim one koji su u međjuvremenu došli. Da podsetim, od početka njegovog mandata Partizan su napustili, između ostalih, Nemanja Miletić, Umar Sadik, Bojan Matić, Nemanja Nikolić i Uroš Vitas. Za Mančester siti je potpisao Filip Stevanović, ali je ostao na pozajmici u Humskoj. Ugovore sa crno-belima su potpisali Aleksandar Miljković, Filip Holender, Ivan Obradović, Miloš Jojić, Svetozar Marković, Žan-Kristof Bajbek i još neki mladi igrači.
Možda Stanojević nije voleo da ostane bez nekih od onih koji su otišli, možda nije zaljubljen u baš svakog koji je došao, ali dobio je to što je imao i krenuo je da oblikuje tim prema svojoj trenerskoj filozofiji. Najpre je promenio kompletnu odbranu!
Na gol je vratio veterana Vladimira Stojkovića, od mnogih odavno otpisanog. I četvorka ispred gola je izmenjena. Pre dolaska Stanojevića izgledala je ovako: Miletić, Vitas, Ostojić, Urošević. Poslednjih meseci sastav te četvorke je: Miljković, Marković, Vujačić i Obradović. Dakle, to je pola tima, i baš ta nova Partizanova odbrana sada obara rekorde i prima u proseku jedan gol na osam utakmica!
Priznajem, bio sam jedan od onih koji su bili skeptični prema našim fudbalerima koji se vraćaju iz inostranstva i u ovadšnjim klubovima traže šansu za neki novi početak. Međutim, Miljković i Obradović su me demantovali, kao i Jojić, ili pre njih Brežančić, Šćekić ili Lazar Marković. Za neke sam pogodio da od njih neće biti prevelike vajde, ali sa Miljkovićem i Obradovićem sam se prevario.
Nisam bio jedini skeptik u pogledu igrača u koje je Stanojević verovao. Miljković ni u svom prvom mandatu u Partizanu nije bio ljubimac navijača, nisu krili da su slavili kad je otišao. Slično je bilo sa Jojićem ili Smiljanićem. Bilo je i onih za kojima su plakali kad su odlazili, a onda su plakali od muke kad bi se vraćali u Partizan. Kao što je slučaj sa Lazarom Markovićem ili Sumom.
Navijači umeju da budu surovi, pa su tako svojevremeno na nož dočekali Sadika. Istina, momak se u prvim utakmicama saplitao o sopstvene noge, ali da se ti isti navijači sad pitaju – dali bi krv da se Sadik vrati. Sa sličnim nesimpatijama je jesenas dočekan Filip Holender, “neki Mađar” od koga se nije očekivalo ni da ulazi u igru. Taj “Mađar” je sad udarna igla preporođenog Partizana, zajedno sa Asanom koji je po dolasku bio “neki tamo Japanac” koga čak ni jedan Arsenal nije hteo, pa šta taj ima da traži u Partizanu!?
Nekom svojom trenerskom magijom Stanojević je uspeo da od posrnulih karijera napravi ambiciozne igrače, od “nekih tamo” – kostur ekipe, a da odavno otpisane natera da se sete kako se igra fudbal. Na sreću crnogorskog reprezentativnog selektora Miodraga Radulovića iz tame svlačionice izvukao je centarhalfa Igora Vujačića i od njega napravio verovatno najboljeg odbrambenog igrača u ovom trenutku u našoj ligi. Usrećio je i naše selektore mlađih selekcija dajući šansu Nikoli Štuliću i Nemanji Joviću, a ovi su već pokazali da Stanojević nije pogrešio.
Šteta je što ove sezone nema publike na stadionima jer bi uživala u igrama Partizana. Tim igra lepo, napadački, povezano, za gol više. O tome svedoči niz pobeda: Mačva 2:0, Spartak 2:1, Proleter 1:0, TSC 4:0, Čukarički 1:0, Voždovac 2:0, Mladost 4:0, Napredak 3:0, Novi Pazar 4:1, Javor 1:0, Radnik 3:0, Inđija 6:0, Vojvodina 2:0 Rad 5:0 (Superliga), odnosno Metalac 1:0 i Voždovac 4:0 (Kup Srbije). Namerno sam naveo sve ove rezultate jer je primetan trend da tim postiže sve više golova.
Naravno, sve bi ovo bilo divno i krasno da u prvom komšiluku ne živi Crvena zvezda, koja je počela da pobeđuje u vreme dok je Partizan tražio sebe i najčešće bio “van sebe”. Zato sada Zvezda ima devet bodova više i svojim igrama učinila je ovo prvenstvo neinteresantnim. Međutim, sigurno neće biti neinteresantan večiti derbi 7. aprila, a fudbalski gurmani već gustiraju sledeće prvenstvo i “kleš” dva sjajna trenera, Aleksandra Stanojevića i Dejana Stankovića.
0 Comments