Ime Žofrija Lovernja upisano je zlatnim slovima u istorijske knjige Partizana.
 |
| FOTO: Starsport |
Francuz je bio prvi stranac kapiten u istoriji kluba iz Humske, a iako su prošle godine od kada je nosio crno-beli dres i dalje rado priča o periodu koji je proveo u Beogradu.
Danas as Žalgirisa ne zaboravlja šta je sve doživeo u Srbiji, a sve je počelo njegovim dolaskom iz Valensije. Ključnu ulogu je imao Leo Vesterman, tadašnji plej Partizana.
– Vujošević je došao do Lea Vestermana i pitao ga ko je ‘Žofre Lovernj’. Vujošević je hteo da čuje kakav sam čovek, a ne košarkaš. Voleo me je – počeo je Lovernj u klupsku televiziju Žalgirisa.
Poznato je i da je Vujošević imao specifične metode rada.
– Voleo je da ima ključeve stana od igrača da bi ih proveravao da li spavaju ili izlaze. Sa ove distance, mislim da je u pravu, lako se izgubi glava kada si mlad igrač.
Priznao je i da se zaljubio u Partizan kada ga je gledao na Fajnal-foru Evrolige 2010, tri godine posle čega će doći u Beograd.
– Bio sam dva meseca u Valeniji, Perasović je bio trener i govorili su mi da ću potpisati do kraja sezone, ali to se nije desilo. Ugovor mi je istekao i onda nisam znao šta da radim. Nisam mogao da se vratim u Francusku, gde sam mogao da igram drugu ligu, pa mi je Partizan bio jedini opcija. Partiza, vau… To je životna prilika koja može sve da promeni i mislim da sam pogodio.
Dotakao se i navijača…
– Kod njih je strast luda i to ne može da se opiše. Došao sam iz zemlje u kojoj niko ne mari za košarku, a onda vidiš da te prepoznaju na svakom koraku. Posle partizana nije bilo lako igrati bilo gde, nemaš takav osećaj.
Igrački kadar crno-belih je bio veoma jak.
– Imali smo Milosavljevića, Vestermana, Lučića, Bertansa, Pavlovića, Tepića, Milutinova, Gordića… U to vreme nismo bili svesni svog kvaliteta. Bili smo mladi, ali sada kada pogledate to je neverovatan tim – zaključio je.
0 Comments