Filipovski traži od Deda Mraza: U paketiću plej i četvorka!

Trijumfom u Veneciji, u odloženom meču prve faze Evrokupa, košarkaši Partizana završili su kalendarsku 2020. koju će, sasvim sigurno, želeti da zaborave.

FOTO: Starsport

U suprotnom, pamtiće je po tome da su u regionalnim okvirima bili najmalerozniji tim kojem je pandemija korona virusa poništila sav uloženi trud i rezultatski dobru priliku da se napokon vrate u Evroligu.

Odlazak Andree Trinkijerija iz trenutne perspektive deluje nenadoknadivo; crno-beli su od njegovog odlaska već promenili trenera i umesto Vlada Šćepanovića doveli Saša Filipovskog koji rezultatski još uvek nije uspeo da ekipu izvede na pravac na kojem će biti ravnopravan takmac najvećim konkurentima u ABA ligi.

Partizan ništa još nije izgubio; primarne ciljeve nije prokockao, ali je jasno da bi već prve dane 2021. trebalo da dočeka sa pojačanjima i to najmanje dvojicom novajlija.

Filipovski će već u prvim minutima Nove godine otvoriti paketiće nadajući se iznenađenjima u vidu novog plejmejkera i pojačanja na krilnom centru.

Bez konkurencije, naročito nakon odlaska Nemanje Gordića, tačnije prelaska u barski Mornar, Kodi Miler-Mekintajer i Rašon Tomas eksploatisani su do maksimuma, da bi, ukoliko uprava ne dovede pojačanja u najkraćem mogućem roku, vrlo brzo mogli da postanu izraubovani kao pneumatici na bolidu posle trke u Formuli 1.

Koliko Partizanu nedostaje školovani plejmejker pokazuju i podaci prema kojima su crno-beli trenutno među najlošijim ekipama u ABA ligi i Evrokupu kada je broj asistiranih poena u pitanju.

U regionalnim okvirima, sa 15,2 završna dodavanja po meču ispod crno-belih samo su Zadar (14,7), Budućnost (14,1) i Krka (12,8).

U Evrokupu je identična situacija – 14,4 asistencije prosečno, gde su samo Lijetkabelis Nenada Čanka sa 13,3 i Budućnost sa 13,1 podeljenim dodavanjem slabijeg učinka.

Poređenja radi, prošle sezone u ABA ligi sa 18,7 asistencija, Partizan je bio slabiji samo do Crvene zvezde i FMP, tačnije negde na sredini konkurencije u Evrokupu sa 16,5 uspešnih dodavanja.

Partizanu je potreban organizator igre koji razume, shvata i ima jasnu viziju kako da razigra saigrače, posebno centre kojima je igra jednodimenzionalna i zasniva se na otvaranjima iz pika ka obruču, odnosno retkim „zidanjima“ na niskom postu.

Nikola Lončar kao sportski direktor i Ostoja Mijailović, predsednik Partizana, sigurno su najodgovorniji zbog nedovođenja proverene opcije na krilnom centru tokom leta, odnosno na početku sezone.

Odluka da se Stefanu Jankoviću pruži još jedna šansa ispostavila se katastrofalnom.

Pojačanje na četvorici, prema igračkim karakteristikama, moralo bi da bude drugačijeg profila u odnosu na Rašona Tomasa, hronično nesigurnog u šutu sa distance.

Amerikanac je od početka sezone ubacio samo deset trojki iz 47 pokušaja.

Zbog lošeg šuta, generalno, mnogo se više troši i igru bazira na atleticizmu.

U poslednje vreme, Tomas igra nekih 27 minuta, što je dodatni dokaz da Filipovski u ostale opcije nema poverenja.