Gvinejac još jednom pokazao da je jedini kadar da napravi razliku u odnosu na svakog rivala i sposoban da „otvori“ i najčvršću odbranu genijalnim potezima van svakog fudbalskog šablona.
 |
| FOTO: MN Press |
Ukoliko neko u Partizanu, makar i u podsvesti, razmišlja o eventualnoj prodaji Sejdube Sume, ne samo u zimskom već i u narednim prelaznim rokovima, trebalo bi da stavi prst na čelo i dobro razmisli kakve bi to posledice imalo po ekipu u kojoj jedino Gvinejac ima fudbalsku kreativnost u malom prstu i pravi razliku koju, uz dužno poštovanje, nije sposoban da donese nijedan od preostalih igrača crno-belih.
Ne samo zbog poslednje dve utakmice u kojima je donosio ogromnu prevagu za Partizan i direktno kreirao pobede svog tima ili, pak, večitog derbija u kome je za 15-tak minuta, do povrede oka, pokazao više od svih na terenu, već zbog činjenice da jedino Suma u postojećoj ekipi drži “ključeve” svake odbrane u Superligi.
Možda ima svoje “bubice”, možda nekada nije ni najlakši za saradnju, iako se radi o velikom profesionalcu, možda mu pojedini saigrači nekada zameraju i na introvertnosti.
Ali, nije li ona najčešće osobina genijalaca, nekoga koga je teško razumeti, baš kao što nekada Sumine poteze van svakog fudbalskog šablona, ne razumeju ni saigrači, niti protivnički igrači, koji se pred čovekom od jedva metar i 70 centimetara povijaju kao pruće na vetru, ne uspevajući ni da ga pročitaju, a često ni da ga obore.
Dvojica trenera pre Sava Miloševića nisu mogla da shvate da se ne radi o krilnom vezisti, šablonskom igraču, koji će besomučno trčati uz aut-liniju i zatvarati rivalskog beka, već o kreativcu, koji će i saigračima i sebi i u najtežim okolnostima, u “bunker” odbrani stvoriti mogućnost da ugroze protivnika i dođu do gola.
Milošević, nekada vrsni napadač, imao je tu fudbalsku širinu i osećaj da vidi čime Gvinejac raspolaže kada su ga svi drugi terali i omalovažavali, šta donosi njegovom timu, pa je na jednom od prvih sastanaka, na opasku pojedinih igrača da “Suma ne igra odbranu” odbrusio:
- I ne treba da igra odbranu sa takvim fudbalskim znanjem, već vi ostali treba da mu donesete loptu u zonu u kojoj deluje i u kojoj je opasan, ispred gola, a on će već nešto da “izmisli” ili za druge ili za sebe... - napomenuvši kasnije u javnosti da je Sumu u određenom delu igre obavezao i defanzivnim zadacima i da je sve to Gvinejac bez problema prihvatio, osetivši da je konce igre Partizana dobio u svoje ruke.
U mandatu Aleksandra Stanojevića je dobro počeo, pokazao u evropskim kvalifikacijama protiv Šarlroa, iako je bio rezervista, da je lojalan timu, da donosi razliku i van okvira Srbije, gde je po fudbalskoj veštini sigurno iznad cele lige.
Pratili su ga, međutim, pehovi sa povredama zbog kojih se još bori za status prvotimca, bez obzira što po kvalitetu to uopšte ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. Jer, Partizanova publika je pomalo i razmažena, probirljiva, voli dobre rezultate, uspehe, ali i dobar, atraktivan fudbal, koji samo Suma nesumnjivo može da im pruži.
Potrebno mu je poverenje struke
S obzirom na činjenicu da se, kako Balašević reče u jednoj od svojih kultnih pesama, radi o “čudnoj sorti”, Sumi je potrebno apsolutno poverenje trenera da bi uzvratio istom merom, jer takav igrač naprosto ne može da bude rezervista onima koji su kvalitetom bar dve klase ispod njega.
Pokazao i dokazao je to u subotu protiv Čukaričkog, minulog vikenda sa TSC-om i još nebrojeno puta u bliskoj prošlosti. Takav fudbaler donosi prevagu, rešenje na terenu kada ga drugi nemaju, driblig, vic, kreaciju koju navijači vole da vide, momenat i sposobnost odluke kojima se odlučuju utakmice.
Zato je iluzorno i pomisliti da bi Partizan u nekom nadolazećem trenutku, čak i predumišljaju, mogao da razmotri prodaju Sume, jer bi to bio pucanj u sopstveno koleno i povratak izlizanim fudbalskim šablonima, kojima već robuje najpopularnija igra na svetu u nedostatku istinskih majstora.
A Sejduba Suma je bez dileme jedan od njih...
Post festum: Čisto da „uđe u zapisnik“, crno-beli su, na krilima upravo Sume, protiv Čukaričkog vezali šestu pobedu u nizu, što se nije dogodilo od sezone 2016/17. i mandata Marka Nikolića. Zasluge idu na računa Aleksandra Stanojevića, koji je stabilizovao ekipu, doneo joj veru u sopstvene mogućnosti, istrajnost i viši nivo samopouzdanja.
Takođe i na račun igrača, kojima sigurno nije bilo lako da se usred sezone prilagođavaju na novog trenera, drugačiji način rada, zahteve i sve to pod pritiskom kritika, javnosti, sa mačom koji sve vreme visi nad glavom… No, stvari se polako vraćaju na svoje mesto, pred crno-belima su, čini se, lepi dani.
0 Comments