Saša Ilić: Tragedija, Zoltan je bio izuzetna osoba, fudbaler visoke inteligencije!

 - Ostao sam bez reči - kaže legendarni Partizanov kapiten.

FOTO: Starsport

Odlazak Zoltana Saba, vest zbog koje je zanemela fudbalska Srbija. Mirni, tihi čovek iz Sombora, koji je napravio čudo prošle sezone sa malim TSC-om ujedinio je u tuzi sve klubove Superlige.

Oglasila su se poslednjim pozdravom i njegova dva bivša kluba, Vojvodina i Partizan, u kojima se etablirao na domaćoj fudbalskoj sceni.

A u potpunom šoku je i Saša Ilić, koji je četiri godine igrao zajedno sa Sabom u Partizanu.

- Velika tragedija, ne znam doslovno šta da kažem, ostao sam bez reči kada sam čuo. Zoltan i ja smo godine proveli zajedno u Partizanu i stvarno smo se družili, izlazili zajedno... Više od svega ostalog pamtiću ga po tome što je bio izuzetna, iskrena osoba, pravi prijatelj. Moje saučešće njegovoj porodici, klubu - teško je nalazio reči Saša Ilić.

Što se tiče igračkih dana, imao je Saša i tu šta da kaže.

- Zoltan je bio fudbaler visoke inteligencije, pa je zato mogao da igra i štopera, beka, libera kako se to nekad igralo. Zajedno smo osvojili nekoliko trofeja u Partizanu. Koliko je poznavao fudbal najbolje se vidi i po tome kakvu je trenersku karijeru počeo da pravi, TSC je igrao atraktivan fudbal, doveo ga je do Evrope i siguran sam da je bio tek na početku, da je mogao mnogo više, ali... - zaključio je Saša Ilić.

Igračka karijera Zoltana Saba je krenula u rodnom Somboru, a na veliku scenu stupio je kao igrač Hajduka iz Kule koji je sa njim u timu izborio istorijski plasman u ligu, tada već skraćene Jugoslavije.

Posle samo jedne sezone provedene u Hajduku iz Kule, taman kada se taj klub probio do prve lige skraćene Jugoslavije, prešao u Vojvodinu u kojoj će ostati četiri godine, od 1992. do 1996. Za to vreme odigrao je 114 utakmica za novosadske Lale i postigao dva gola. U Vojvodinu se vratio kasnije kao trener, gde je u dva navrata bio pomoćnik.

- Napustio nas je izuzetan čovek i sjajan trener, koji će zauvek ostati u srcima svih onih koji su ga poznavali - stoji u poruci Vojvodine.

Kao što je to bio čest običaj tih godina, naredni Sabov korak u karijeri je bilo Topčidersko brdo. Crno-bela strana. Partizan. Došao je u klub 1996. godine i takođe ostao četiri godine. Sa Parnim valjkom je osvojio dve titule prvaka države, 1997. i 1999. godine, kao i Kup Jugoslavije 1998.

Klupska statistika kaže da je Zoltan Sabo odigrao 175 mečeva, takmičarskih i prijateljskih, u crno-belom dresu i da je postigao dva gola. Bio je stamen defanzivac, štoper, čvrst u duelima, siguran s loptom. Odigrao je i nekoliko evropskih utakmica sa Partizanom, samo što su to bile godine kada Parnom valjku nije išlo najbolje na međunarodnoj sceni.

U te četiri godine mnogo je asova koji su prošli kroz Partizan, sa kojima je Sabo igrao: od Ćirića, Krstajića, Ilića, Ivića, Kežmana, do Rašovića, Duljaja, Kralja, Ivana i Đorđa Tomića...

Deo igračke karijere preklopio se i Aleksandru Stanojeviću, sadašnjem šefu struke crno-belih i Zoltanu Sabu.

- Bio je izuzetno pouzdan igrač, imao je u Partizanu dosta dobrih utakmica - rekao je Stanojević pre desetak dana, uoči susreta crno-belih i TSC-a u Superligi.

Upravo TSC će ostati delo po kojem će Zoltan Sabo najviše pamtiti. Njegov najubedljiviji rukopis, trenersko majstorsko pismo. Mali klub iz Bačke Topole doveo je do Superlige, a iste sezone i do Evrope.

Cela Evropa brujala je danima o spektakularnoj utakmici između TSC-a i rumunskog FCSB-a u kvalifikacijama za Ligu Evrope, koja se završila s rezultatom 6:6.

Ko je mogao i da pomisli da će desetak dana posle pomenute utakmice s Partizanom poslednji meč Zoltana Saba biti minulog vikenda protiv Radnika... Prsti sudbine...