Košarkaši Partizana očajno su započeli sezonu, zabeleživši samo četiri pobede u prvih deset odigranih utakmica.
FOTO: KK Partizan NIS |
Ceh je platio trener Vlado Šćepanović, a uprava je umesto njega angažovala slovenačkog stručnjaka Sašu Filipovskog. Da li će promena trenera doneti rezultate ili su problemi crno-belih mnogo dublji.
Samo četiri pobede, po dve u ABA ligi i Evrokupu, i čak šest poraza doživeli su košarkaši Partizana na početku sezone. Od tima od kojeg se očekivalo da napadne trofej u ABA ligi i daleko dogura u drugom po kvalitetu evropskom takmičenju – zaista premalo.
Nešto je moralo da se menja, a izbor je pao, najlogičnije, na trenera. Vlado Šćepanović je legenda crno-belih, ali nije uspeo da napravi hemiju u ekipi koja bi ostvarila očekivane rezultate.
Nekoliko faktora uticalo je na loše rezultate Partizana na početku nove sezone.
Odlazak Trinkijerija poremetio igrače
Posle veoma uspešne sezone, koja je nesrećno po Partizan prekinuta epidemijom koronavirisa, ekipu je napustio Andrea Trinkijeri.
Italijan je u dve sezone napravio odličan posao i od tima koji je tražio svoje mesto u hijerarhiji regionalnih i evropskih klubova, napravio ekipu koja je u prekinutoj sezoni osvojila dva trofeja i bila dominantna u preostala dva takmičenja koja je igrala.
Crno-beli su pred plej-of ABA lige imali najbolji skor, dok su u Evrokupu, pred četvrtfinale, bili među glavnim favoritima za plasman u finale, a rezultatima su osigurali prednost domaćeg terena do kraja takmičenja.
Ipak, sezona je prekinuta i sav naporan rad i trud koji su crno-beli uložili da se konačno domognu plasmana u Evroligu, pao je u vodu. Italijan je odlučio da napusti Partizan i preseli se u Bajern, gde ove sezone beleži vrhunske rezultate u mnogo jačoj konkurenciji nego što su to bili ABA liga i Evrokup.
Na mesto trenera došao je Vlado Šćepanović, kojem su, iako je blisko sarađivao sa Trinkijerijem, nedostajali iskustvo i harizma, a čini se i odnos sa igračima, kako bi nastavio tamo gde je Italijan stao.
Bez Jaramaza trpi napad, bez Mozlija odbrana
Crno-beli su između dve sezone dobro pazarili u prelaznom roku. Okosnica ekipe ostala je na okupu, a novajlije deluju kao vrlo kvalitetni igrači, pa se može reći da Partizan ima i jači tim nego prošle sezone.
Umesto Korija Voldena doveden je Kodi Miler-Mekintajer, dok su mesta upraženja odlascima Džejmsa Mekadua i Stefana Birčevića zauzeli Erik Mika i Stefan Janković, koji se vratio sa pozajmice. Nemanja Dangubić došao je kao najveće pojačanje ove sezone, umesto Amerikanca Redžija Redinga.
Međutim, povrede Ognjena Jaramaza i Vila Mozlija potpuno su poremetile ekipu. Mladi bek se tokom prošle sezone, a naročito početkom ove, nametnuo kao jedan od najvažnijih igrača Partizana, dok je Vil Mozli nezamenljiv kada je odbrana obruča u pitanju.
Partizan igra timsku košarku, ceo tim funkcioniše kao mehanizam, pa kvar jednog šrafa može ugroziti integritet kompletnog stroja.
Jaramaz je igrač koji može rešiti utakmicu, bilo šutem za tri poena, bilo prodorom pod koš, što mi je verovatno najjača karakteristika. Partizan je povredom reprezentativca Srbije izgubio tu raznovrsnost u napadu.
Mozli je dominantan pod svojim obručem, ne toliko pod protivničkim. Njegova skočnost i osećaj za blokadu udaljavali su protivničke igrače daleko od koša crno-belih, što je rezultiralo manjim brojem primljenih poena.
Kada se tome doda činjenica da pojedinim bitnim igračima, pre svega Rašonu Tomasu i Radetu Zagorcu, nedostaje konstantnost u igri, jasno je da je ekipa igra daleko lošije od svog potencijala, ali to je nešto što vrlo lako može da se promeni.
Nedostaje huk sa tribina
Epidemija koronavirusa ne samo da je uništila proteklu sezonu već svojim pipcima ugrozila i tekuću. Košarkaške utakmice širom Evrope mahom se igraju bez prisustva publike, što je veliki minus za Partizan kada igra na svom terenu.
Navijači crno-belih, koje mnogi nazivaju najboljim na Starom kontinentu, već decenijama daju vetar u leđa košarkašima, pa nije pogrešno upotrebiti izlizanu frazu "šesti igrač na terenu", kada su oni u pitanju.
Upravo je nedostatak podrške sa tribina verovatno uticao na crno-bele, koji su poraženi kao domaćini – iznenađujuće protiv Borca, nesrećno protiv Budućnosti i vrlo bolno protiv Burža.
Pored toga, crno-beli su od Huventuda izgubili dobijen meč, Igokea je slavila pobedu posle produžetka, dok je, u skladu sa tradicijom, od Uniksa doživljen ubedljiv poraz.
Činjenica je da su crno-beli mogli i morali bolje da počnu sezonu, ali takođe istina je da već porazi ne kraju znatno da utiču na nastavak borbi na oba fronta.
Samo je potrebno je da ekipa vrati samopouzdanje i počne da pobeđuje, kvalitet nije sporan. I upravo će to biti glavni zadatak novog trenera.
Filipovski kao psiholog, više nego kao trener
Sašo Filipovski, slovenački trener koji se i u nekim ranijim prelaznim rokovima pominjao kao potencijalno rešenje za mesto trenera Partizana, izabran je da bude čovek koji će vratiti crno-bele na pobednički kolosek.
0 Comments