FOTO: EPA |
Užarena trenerska klupa Partizana iziskivala je hitnu reakciju nakon rastanka sa Vladom Šćepanovićem, međutim činjenica da sat otkucava brže nego u "regularnim" uslovima nije smela da pomuti vid rukovodstva crno-belih pri izboru novog stratega, a u moru imena na kraju se izdvojio konačni izbor - Sašo Filipovski.
Slovenački trener u profesionalnoj karijeri koja traje već skoro dve i po decenije, afirmisao se profesionalnošću i zalaganjem, a o njegovim kvalitetima najbolje govori bogata biografija i pregršt trofeja.
Filipovski je već u Olimpiji, u čijim je redovima 1996. godine kao pomoćnik počeo da kali trenerski zanat, nagovestio potencijal. Strpljivo je čekao priliku da demonstrira stečeno znanje i kad mu se ona ukazala odužio se osvajanjem dva Kupa Slovenije (2003. i 2004. godine) i dve šampionske krune Slovenije (2004. i 2005. godine).
Užarena trenerska klupa Partizana iziskivala je hitnu reakciju nakon rastanka sa Vladom Šćepanovićem, međutim činjenica da sat otkucava brže nego u "regularnim" uslovima nije smela da pomuti vid rukovodstva crno-belih pri izboru novog stratega, a u moru imena na kraju se izdvojio konačni izbor - Sašo Filipovski.
Slovenački trener u profesionalnoj karijeri koja traje već skoro dve i po decenije, afirmisao se profesionalnošću i zalaganjem, a o njegovim kvalitetima najbolje govori bogata biografija i pregršt trofeja.
FOTO: Starsport |
Filipovski je već u Olimpiji, u čijim je redovima 1996. godine kao pomoćnik počeo da kali trenerski zanat, nagovestio potencijal. Strpljivo je čekao priliku da demonstrira stečeno znanje i kad mu se ona ukazala odužio se osvajanjem dva Kupa Slovenije (2003. i 2004. godine) i dve šampionske krune Slovenije (2004. i 2005. godine).
Posle decenije provedene u stručnom štabu Olimpije, Filipovski se otisnuo u pečalbu koju je počeo u poljskom Turovu. Tokom tri godine u Poljskoj, u tom trenutku perspektivni Slovenac je potvrdio da uspesi sa Olimpijom nisu slučajnost. Ipak, tračak sreće ga je delio od trofeja tokom staža u Turovu, pa je klupu napustio posle dve sezone u kojima je klub završavao šampionat kao vicešampion iza Trefl Sopota.
Trenerski put Filipovskog je potom poveo dalje na istok – u Rusiju gde je 2009. godine preuzeo kormilo Lokomotive iz Rostova, a već naredne godine prihvatio je poziv Duška Vujoševića i mesto asistenta u CSKA.
Iako su se Vujošević i njegov saradnik zadržali na klupi “armejaca” kraće nego što su planirali, iskustvo koje je novi strateg crno-belih odneo iz prestonice Rusije pomoglo mu je u velikoj meri na daljem trenerskom putu.
- Bili smo pod velikim pritiskom. Plan Vujoševića o trogodišnjoj afirmaciji mladih igrača brzo je pao u vodu. Po dolasku u klub, Dule je brzo izgubio potrebnu podršku. Naravno da od igrača niko to neće priznati, a to je bilo vidljivo na svakom koraku. Svi štite svoja leđa. Ipak, napredak je bio uočljiv - rekao je tada Filipovski.
Pelcer pobednika uzet od čuvenog stratega, Slovenac je primenio po povratku u Poljsku gde je sa Zelenom Gorom osvojio dva šampionska trofeja (2015. i 2016. godine) kao i Kup Poljske 2015. godine.
Usledio je prelazak na klupu turskog Banvita i ispisivanje najvećeg uspeha u klupskoj istoriji – osvajanje Kupa Turske. Senzaciju na nivou Evrope u režiji Banvita i Filipovskog, sprečila je ekipa Tenerifa koja je turski klub savladala u finalu FIBA Lige šampiona, a tokom boravka na Bosforu, strateg rođen u Ljubljani 1974. godine otkrio je da je recept za uspeh “prepisao” od Vujoševića.
- Sanjao sam 20 godina da mi čestitaju najbolji treneri. Učio sam od Zmaga Sagadina, Boše Tanjevića i Duška Vujoševića, čiju filozofiju ‘bez para ne možeš, ali pare nisu presudne’ je Banvit dokazao. I mali klubovi imaju pravo da sanjaju veliki san, pod uslovom da se na vreme probude i počnu da rade, a da ne polete previše visoko - kazao je tad Filipovski.
Nakon što je dokazao da je stasao za najveće košarkaške izazove u Evropi, Filipovski je preuzeo Monako koji je vodio u sezoni 2018/19. Međutim, diplomski ispit za Slovenca će predstavljati iskušenje koje ga čeka na verovatno najtežem trenerskom zadatku do sad – na klupi bivšeg šampiona Evrope koja je stvorila neke od najboljih košarkaških trenera Starog kontinenta, ali se i ispostavila kao preveliki zalogaj za mnoge ambiciozne stratege.
0 Comments