Jedan poraz nije strašan. Dva poraza već treba da budu signal. Tri poraza? Pale alarm, verovatno.
FOTO: Starsport |
Partizan je u ovoj sezoni odigrao četiri meča i tri puta teren napustio pognute glave. Dva puta u ABA ligi. Najpre protiv Borca, a potom protiv Budućnosti. I u oba meča je Partizan bio domaćin, mada u ovo doba koronavirusa domaći teren ne donosi onu prednost koju ima kad su navijači na tribinama.
Jasno je bilo da će posle odlaska Andree Trinkijerija u Bajern neke stvari da budu drugačije, ali je isto tako jasno i da Vlado Šćepanović nije dobro započeo trenersku misiju u klubu u kojem je kao igrač ostavio dubok trag. Partizan pod Italijanom i ovaj sad Partizan, sa popularnim “Japancem” na klupi, dva su prilično različita Partizana. Možda ne bi trebalo da bude tako, pošto su crno-beli sačuvali gotovo kompletan tim iz prošle sezone.
Koje su razlike?
ODBRANA: Ranije se igralo na preuzimanje, što sada nije slučaj, čak kada se i krene sa preuzimanjem to ne deluje tako dobro. Odbrana od pika gotovo da ne postoji. U oba meča, sa Borcem i Budućnošču, primljeno je 80+ poena.
ŠUTERI: U prošloj sezoni je šut bio poveren Markusu Pejdžu, a utisak je da je on sada marginalizovan u napadu. Od njega su, recimo protiv Budućnosti, više šutirali Miler-Mekintajer, Zagorac, Dangubić, Gordić i Jaramaz.
NAPAD: Svodi se na 1 na 1 i šta uradi Jaramaz. Ne deluje to previše timski, kao prošle sezone. Mozli može komotno da “prespava” utakmicu, koliko se ne upotrebljava sada, što nije bio slučaj kod Trinkijerija. On se “hrani” alej upom, a alej upa nema…
HEMIJA: Čini se da sada nije onakva atmosfera u timu kao kad je Trinkijeri držao konce. Uostalom, o tome bi mogle da posvedoče rasprava trenera s Gordićem, protiv Venecije, i slanje Tomasa u svlačionicu.
UČINAK: Sa Trinkijerijem Partizan nije doživeo dva uzastopna poraza u ABA ligi.
Razume se, sezona je tek počela, ima mogućnosti za poporavni. Ako neke stvari Šćepanović bude želeo da popravlja, ili da ih vrati u “kalupe” perioda kad je bio pomoćnik Trinkijeriju.
0 Comments