 |
| FOTO: FK Partizan |
Partizan je u periodu posle raspada SFRJ, u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore bio najstabilniji klub. Crno-beli su uspostavili dominaciju na domaćoj sceni i to sa jednim trenerom LJubišom Tumbakovićem.
Sadašnji selektor Srbije u dva mandata spojio je devet i po sezona na klupi Parnog valjka. Za to vreme Tumbaković je osvojio šest titula i tri kupa i postao najtrofejniji šef struke u istoriji kluba.
Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će Tumbini naslednici hodati po tankoj žici i da neće uspeti da vežu ni dve sezone kao glavnokomandujući. Najduže se, ako se računaju dva mandata zadržao Vladimir Vermezović. Nekadašnji defanzivac Partizana premijerno je dobio šansu posle odlaska Lotara Mateusa početkom 2004. Prvu sezonu popularni Vermez nije završio trijumfalno, ali je zato u sledećoj osvojio prvenstvo bez poraza i prezimio u Ligi UEFA. Otišao je krajem septembra 2005. posle ispadanja od Makabi Petah Tikve u UEFA kupu. Vermezovićev drugi mandat trajao je nepunu godinu, nije bio ni približno uspešan kao prvi put, iako je ostavio tim na prvom mestu.
Marko Nikolić je drugi najdugovečniji trener crno-belih u post Tumbakovićevoj eri. Aktuelni šef stručnog štaba Lokomotive iz Moskve prvi put je ostao na klupi godinu i tri meseca, zatim je smenjen iako je bio prvoplasirani u šampionatu. Nikolić je sve nadoknadio u povratničkoj sezoni, preuzeo je tim u avgustu i osvojio duplu krunu, posle čega je prihvatio ponudu Videotona.
Ove nedelje imenovani šef struke Aleksandar Stanojević imaće priliku da vremenski i procentualno prevaziđe Nikolića. Stanojevićev prvi boravak u Humskoj počeo je polovinom aprila 2010. i završio se krajem decembra 2011. U tom periodu Partizan se okitio sa dve šampionske zvezdice, jednim kupom i igrao u Ligi šampiona, ali to nije bilo dovoljno da popularni Sale ostane duže prvi trener.
Na Topčiderskom brdu od Nikolića i Stanojevića ukupno se duže zadržao Miroslav Đukić. Nekadašnji libero svetskog formata prvi put je napustio Partizan posle sticanja epiteta jesenjeg prvaka 2007, pošto u prethodnih šest meseci nije uspeo da osvoji ni kup. Trofej u našem najmasovnijem takmičenju Đukiću je pripao posle povratka, u sezoni 2017/18, ali je već na početku sledeće takmičarske godine usledio rastanak.
Slaviša Jokanović bio je uspešan na domaćoj sceni, ali takođe je brzo otišao. Kao debitant na klupi odbranio je prednost ostavljenu od prethodnika Miroslava Đukića u sezoni 2007/08, a zatim i samo svojom zaslugom doveo tim do titule 2008/09. Trenutno jednog od naših najboljih stručnjaka koštala je dvostruka eliminacija u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Jokan je jednom vodio tim u Ligi Evrope, a posle drugog plasmana odlučio je da se povuče.
Savo Milošević je sa godinu i po dana četvrti trener po stažu u Humskoj. Za 18 meseci nekadašnji sjajni golgeter prošao je put od hvalospeva do žestokih kritika. Savu je trebalo manje od dva meseca da osvoji kup, manje od pola godine da uđe u Ligu Evrope, ali je veliki zaostatak u prvenstvu kumovao ranom rastanku. Zaboravile su se i dobre igre na međunarodnoj sceni zbog propuštene prilike da obezbedi plasman u šesnaestinu finala.
Lotar Mateus se nije dugo zadržao na klupi, ali ostaće upamćen kao prvi trener koji je uveo Partizan u najkvalitetnije evropsko takmičenje. Nemcu je pripisana i titula u sezoni 2002/03, ali mu je prethodnik Ljubiša Tumbaković ostavio deset bodova prednosti.
Povratnik na klupu bio je i Miodrag Ješić, ali on je premostio sezonu posle odlaska Tumbakovića u AEK, tako da mu je uračunat samo učinak u drugom mandatu
0 Comments