Pre samo tri godine, crno-beli su uspeli da budu da prezime u Evropi, ali se ispostavilo da je onaj okršaj sa Plzenjom te 2018. bio zenit onoga što je aktuelno rukovodstvo uspelo da donese klubu.
Ako je 2017. bila najuspešnija, onda se ova 2020. godina po svemu sudeći može proglasiti najlošijom.
Nakon tri godine posta u domaćem prvenstvu, na početku nove sezone nakon osam kola Partizan već zaostaje za večitim rivalom šest bodova. Do sada su dobre igre u direktnim okršajima sa Crvenom zvezdom i trofeji u Kupu Srbije uspevali da donekle prikriju neuspehe u Superligi, ali je u julskom finalu Vojvodina uspela da sa trona najmasovnijeg fudbalskog takmičenja u našoj zemlji skine crno-bele.
Pred početak sezone rukovodstvo kluba je uveravalo javnost da će ovaj tim pokazati koliko vredi na međunarodnoj sceni, jer mu je u prvenstvu to onemogućeno, te da je okosnica tima sačuvana za ovu sezonu. Utakmica protiv Šarloa pokazala je nešto potpuno drugačije, te da su sastavu Aleksandra Stanojevića hitno potrebna pojačanja. I njegov prethodnih Savo Milošević isticao je da ima uigran i tim koji se poznaje, ali da su mu neophodna pojačanja, Iako je tražio nekoliko igrača, doskorašni kormilar je dobio jedino Banjaka, a posle poraza na Karađorđu odlučio je da digne ruke i napusti klub.
U boljoj situaciji nije bio ni Stanojević, koji je dobio vruć krompir, jer vodi ekipu koju nije sastavljao i igrače koje nije birao. I on je nekoliko puta, za razliku od Miloševića javno poručio upravi da se nada novajlijama, ali je i on dobio samo jedno pojačanje, Aleksandra Miljkovića, koji je zamenio Nemanju Miletića.
Iako je poslednja linija možda i najproblematičnija u sastavu crno-belih nakon odlaska Strahinje Pavlovića za naše uslove i te kako velikih deset miliona evra, stigao je Maki Banjak, za samo pola miliona. Otuda je i pravo pitanje kako onda sa igračkim kadrom koji je prošlu sezonu završio sa minus 14 u odnosu na prvaka, ove godine krenuti u lov na titulu.
U Humskoj su govorilo da im pojačanja nisu potrebna, ali je bilo pokušaja da se dovede nekoliko iskusnih igrača poput Ivana Obradovića ili Miloša Jojića, te igrača koji bi mogli karijeru da ožive u crno-belom dresu, kao što su Svetozar Marković ili Zlatan Šehović, ali ništa... Onda su na red došli asovi sa superligaških terena poput Jovana Vlalukina i Marka Docića ili Boranijaševiča iz Lozane i Čumića iz Olimpijakosa, ali uprava Parnog valjka nije uspela da završi niti jedan od pomenutih poslova.
Negde je u pitanju bila visina obeštećenja (Vlalukin, Boranijašević), negde loši finansijski uslovi koji su bili nuđeni igračima, a negde i loše isukstvo iz prethodnih poslovnih operacija (Olimpijakosu se kasnilo za Jankovića, a Čukaričkom za Ožegovića prim.aut).
Nadali su se verovatno u Humskoj da bi pobedom protiv Šarloa i eventualnom kasnijom nad Lehom stigli do dodatnih prihoda, koji bi ih naterali da pojačaju konkuernciju u igračkom kadru za grupnu fazu i primame nekog od pomenutih igrača evrpskog zimom. Međutim, politika štednje ispostavila se kao potpuno pogrešna, a kako bi došli do sredstava, ne bi bilo čudno ukoliko se crno-beli odreknu nekog od najboljih igača, što bi bio novi, u moru loših potez.
Jedan od takvih tiče se i pozicije sportskog direktora, kog nema preko godinu dana, jer ovu funkciju sporedno obavlja Ivica Iliev. To nekada radi on, nekada treneri, što je praksa u stranim ligama, ali su i jasno definisani zadaci, dok ovde čini se nedostaje osoba koja bi bila spona na relacija sportski sektor - uprava i koja bi mogla da se bavi poslovima koji nisu nimalo laki ni jednostavni, te rasteretila šefa stručnog štaba.
U delu sezone koji je od vitalnog značaja za srpske klubove zbog benefita koji plasman u evrokupove donosi, čelnici Partizana energiju su trošili na drge stvari, obračun sa sudijama i čelnicima Saveza. Nakon ispadanja od Šarloa, period koji dolazi može biti ključan kada je u pitanju situacija u Humskoj, jer u sezoni u kojoj nema Evrope, a zaostatak već na početku nije mali, neće biti lako da se ponovo ispliva.
Na kraju, kola su se do sada lomila na igračima i trenerima, ali ukoliko rukovodstvo ne pronađe čarobnu formulu i prekine trogodišnju dominaciju komšija s druge strane Topčiderskog brda, 2020. će biti još jedna godina za zaborav u Humskoj.
Izvor: Blic.rs
0 Comments