Vukotić umetnošću „krati“ dane u karantinu: Majstor s loptom i s kičicom!

Nije taj moj hobi nešto novo, niti iznenađujuće za ljude koji me poznaju. Slikarstvom se bavim poslednjih 10-15 godina – priča Moca.

FOTO: Momčilo Vukotić

Nekada umetnost sa loptom, što ga je zasluženo svrstalo u sam vrh fudbalskih legendi Partizana, a danas maksimalna posvećenost originalnoj umetnosti. Momčilo Vukotić (69), crno-beli fudbalski mađioničar, duge dane u karantinu koji je donela pandemija virusa korona najlakše krati uz slikarstvo.

- Nije taj moj hobi nešto novo, niti iznenađujuće za ljude koji me poznaju, jednostavno pre svega ovoga nisam imao dovoljno vremena da se posvetim hobiju koji mi izuzetno prija. Slikarstvom se bavim 10 do 15 godina, a sada u poslednjih nešto više od mesec dana najintenzivnije - počinje priču Vukotić.

Jednom umetnik, uvek umetnik. Vukotić se nasmejao na tu konstataciju uz detaljnije objašnjenje da je fudbalski dar otkriven mnogo ranije od ovog sa kičicom.

- Fudbal je dosta stresan i jednostavno čovek mora da pronađe neki ventil. Počeo sam da slikam dosta kasno, tek posle pola veka. Postavio sam štafelaj i naj tačin se rešavam dosade, a ujedno i radim nešto korisno. Kada je lepše vreme, bavim se akvarelom. Dani su dugi, tako da je potrebno naći način da se nekom zanimacijom skrati vreme. Meni slikarstvo baš prija.

HVALA PARTIZANOVIM FUDBALERIMA: Na početku vanrednog stanja, praktično odmah pošto su uvedene restriktivne mere za ljude starije od 65 godina, nekoliko fudbalera Partizana se organizovalo i donelo prehrambene proizvode i sve što je bilo potrebno nekadašnjim asovima kluba. - Sjajan gest, svaka čast momcima. Kod mene je bio kapiten Vladimir Stojković, ostavio je namirnice ispred vrata. Poslali su sjajnu poruku, dali su nam do znanja da nismo zaboravljeni - zadovoljan je Vukotić.

Akvarela i radova uljanim bojama je sada već na desetine, pa su prijatelji savetovali Moci da bi možda mogao i da naplati svoj nesvakidašnji dar.

- Sve ovo što radim, radim onako, za dušu, zato što volim i zato što mi prija. Nikada nisam ni pomišljao kad sednem da slikam da bi to moglo da završi na nekoj izložbi. Naravno, svakom čoveku prijaju pohvale za rad, pa i meni.

Kao nekadašnji fudbaler Momčilo Vukotić svakako ima bolje predispozicije za lakše izdržavanje u karantinskim uslovima od svojih vršnjaka.

- Poput ostalih penzionera, dane provodim u četiri zida, sa suprugom. Izuzetno smo disciplinovani i poštujemo sve propisane mere, jer smo svesni da je to za dobro svih nas. Deca nam donose sve što nam je neophodno, ostave to ispred vrata, tako da nikakvih kontakata nema.

Uz slikarstvo, Moca se zanima i čitanjem.

- Mnogo čitam, u telefonskom sam kontaktu sa prijateljima. Ipak, moram da priznam da uglavnom izbegavam priče o aktuelnoj situaciji koliko god je to moguće, jer smatram da je neophodno voditi računa i o mentalnom zdravlju. Dobro je da čovek bude u toku, ali ne u onoj meri u kojoj bi mu to bila celodnevna preokupacija.

Izlazak iz najtežeg perioda se nazire.

- Nema tu neke prognoze i priča kada bi sve moglo da se vrati na staro. Moramo da se strpimo i nadamo da će se sve ovo uskoro juče zvati. Stekao sam tu samodisciplinu kroz fudbal i nemam nikakav problem da budem odgovoran i prema sebi i prema drugima. Pobedićemo koronu zajedničkim snagama, moramo da mislimo jedni na druge i da se čuvamo. Čuvajući sebe, čuvamo i druge - zaključio je crno-beli umetnik.

PRIJATELjSTVO SA KOVAČEVIĆEM

Veliki prijatelj Momčila Vukotića je akademik Dušan Kovačević, koji je u intervjuu od pre nekoliko godina priznao da u kući ljubomorno čuva jednu Mocinu sliku koju je uporedio sa delima najvećih majstora. On je svojevremeno u predgovoru knjige Moca efektno predstavio svog dugogodišnjeg prijatelja.

- Za sve što je učinio za Partizan i fudbalski sport uopšte zaslužio je ocenu koju je na dresu nosio tolike godine - desetku.