Umesto da napreduju posle priprema i sačuvanog tima, crno-beli u drugom kolu prvenstva pokazali partiju za svaku kritiku.
 |
| FOTO: FK Partizan |
Parni valjak je zaribao. Opet. Sedmi put u prvenstvu. Taman kad su navijači očekivali da krene napred, prebaci u veću brzinu, jer su takve najave stizale posle priprema u Turskoj i Kataru, zastao je na još jednoj superligaškoj krivini i praktično izgubio i ono malo šansi da se bori za titulu. Remi u Senti, izboren tek u nadoknadi vremena (1:1), i to pogotkom iz jedanaesterca, pokazao je da je Partizan – nazadovao.
Sve je sugerisalo da bi trebalo da bude makar nekoliko procenata jači nego jesenas. Tim je sačuvan, niko osim Strahinje Pavlovića nije prodat – s tim da je Monako ostavio talentovanog štopera na pozajmici do leta – kadar je proširen dolascima Bojana Matića i Uroša Vitasa, od povrede zbog koje je propustio polovinu utakmica u prvom delu prvenstva oporavio se Lazar Marković, kompletan tim je zajedno radio mesec dana. I opet nije vredelo.
Igra protiv TSC-a delovala je za nekoliko nijansi slabija nego u većem delu druge polovine 2020, kad su u klubu stil Sava Miloševića koristili kao paravan za slabe rezultate. Onda je došao dan u kome nema ni igre, ni očekivanog rezultata. Dan u kome su crno-beli podsetili na negledljiva izdanja iz trenerskih mandata Miroslava Đukića i Zorana Bate Mirkovića. Lopta da pocrveni.
Možda zbog toga što nisu uspeli da ponude ništa novo u odnosu na prvi deo sezone.
- Ne smemo da dozvolimo da uđemo u zonu komfora. Može neka utakmica da bude ispod nivoa, ali moramo da se trudimo da popravljamo stvari, a ne da se hvalimo kako su bile dobre. Ako ne uspemo, nećemo ostati na starom, nego ćemo biti još lošiji i rivali će biti spremniji za okršaje sa nama - upozoravao je Savo Milošević pred odlazak na sever države.
Utisak je da je baš na tom planu njegov tim pao. Bio je trom, bezidejan, neubedljiv, mučio i sebe i gledaoce, a povrh svega govor tela pojedinaca odavao je utisak kao da im se ne igra, bez želje da se situacija na terenu promeni. Još kad je preko puta ekipa koji sjajno koristi prednost domaćeg terena, iako na njemu samo igra utakmice, ne i trenira, dobija se odgovor na pitanje kako Partizan drugi put u istom prvenstvu nije izašao na kraj sa debitantom u elitnoj diviziji.
Ne pamti se kad se prethodni put desilo da u istoj sezoni makar jednom ne savlada sastav tek pristigao iz Prve lige. Štaviše, protiv TSC-a je oba puta gubio i morao da se spasava.
Jedina je razlika što je letos u Humskoj 1 pobrao aplauze, jer je bio dominantan, razvijao akcije, napadao, pokazao agresiju, petlju i jedino nije imao sreće da preokretom zaradi još dva boda, dok je u Senti bilo sve suprotno. Jad i čemer. Bar za gledanje, mada ni uglovi gledanja nisu za sve isti.
- Rezultat je realan, svih 90 minuta se igralo borbeno i dobro. Terenom nisam zadovoljan, glavni je krivac što nije viđen još bolji meč. Čestitam momcima na borbi. Prošlog vikenda smo pobedili 3:0, ovog puta sam zadovoljan iako smo igrali nerešeno. Ambijent je bio na visokom nivou, organizacija takođe - pojasnio je posle meča Savo Milošević.
Njegov tim nije na istom broju obrtaja kao jesenas. Fudbal demonstriran u kvalifikacijama i grupnoj fazi Lige Evrope kao da se zagubio negde na prelazu dva kontinenta. U Maloj Aziji je sve delovalo fino, na turniru u Dohi čak i dopadljivo, ali mečevi sa Vitorulom, Krakovijom, Ružomberokom, Lokomotivom, Rostovim i Spartakom su bili bez takmičarskoj naboja. Kad je trebalo da zapreti, pod pritiskom rezultata – nije to to.
Najbolji pokazatelj da stvari u Partizanu ne funkcionišu kao ranije predstavlja podatak da od četiri gola ovog proleća nijedan nije pao iz igre. Po dva su postignuta iz slobodnih udaraca i penala, a što je zabrinjavajuće, nekih napada u talasima, posedično tome i velikih šansi – nema.
Možda zato što najefikasniji jesenji igrači, Sejduba Suma i Umar Sadik još nisu ušli u ritam. Obojica su bili među lošijim pojedincima u prva dva kola, a ako je davnašnji postulat da bi strancu morali da prave razliku – kao to što uglavnom, bilo kroz brojke, bilo kroz autzoritet čini Bibars Natho – onda bi Savo Milošević morao što pre da pronađe način da razmrda afrički tandem, jer su na Topčiderskom brdu, bilo koja strana da je u pitanju, jedan do dva kiksa maksimum koji mogu da se istrpe tokom sezone. A crno-beli ih već imaju sedam.
Prolećni deo prvenstva za Partizan je tako maltene gotov na početku. Zaostaje 13 bodova za Crvenom zvezdom, pa realnih šansi da zapreti lideru nema. Čak i ako dobije predstojeći 162, pa i derbi u plej-ofu, opet je razlika u korist prvaka takva da crno-belih teško mogu do podviga nalik onom iz proleća 2017. S tom razlikom što su tad dobijali mečeve u seriji, bili agresivni, imali stav, petlju, ideju, koristili više različitih oružja i nudili Grobarima argumente da ih prate.
Poverenje navijača se teško stiče, a lako gubi, pa će susret vanrednog kola sa Proleterom (sreda, 18 časova u Humskoj) kao lakmus papir pokazati šta publika misli o izdanjima osvajača Kupa Srbije u prva dva kola nastavka sezone.
Izvor: Mozzartsport.com
0 Comments